View Source Logo
Актуелни подаци Прогноза Упозорења Најаве    О нама Контакт
Почетна
      

Прогноза времена и вода

РХМЗ Србије је референтна установа са пуном одговорношћу за израду и презентовање прогноза времена и вода, давање упозорења и најава за ванредне и опасне метеоролошке и хидролошке појаве.
View Source Logo
Почетна
      

Актуелни подаци

РХМЗ Србије је референтна установа са пуном одговорношћу за израду и презентовање прогноза времена и вода, давање упозорења и најава за ванредне и опасне метеоролошке и хидролошке појаве.
View Source Logo
Почетна
      

Пошаљите нам маил
office@hidmet.gov.rs

Наша локација:
Кнеза Вишеслава бр.66, Београд
Нађите нас на већој мапи
Почетна
      

О нама

РХМЗ Србије је референтна установа са пуном одговорношћу за израду и презентовање прогноза времена и вода, давање упозорења и најава за ванредне и опасне метеоролошке и хидролошке појаве.


Метеорологија

Завод је референтна установа за прикупљање, обраду и анализу метеоролошких података за потребе прогнозе времена, ране најаве непогода агрометеорологије, климатологије, хидрологије, непогода и контролу животне средине.
View Source Logo

Метеоролошки осматрачки систем Србије

View Source Logo
Метеоролошка мерења и осматрања на метеоролошким станицама. Програми рада на станицама са екстремним вредностима метеоролошких елемената. Праћење и примена прописаних метода и нових технологија, као и калибрација инструмената.

Климатологија

View Source Logo
Мониторинг климе, праћење климатских екстрема и нормала, процена климатских промена и варијабилности климе; Израда Климатографије Србије и Атласа климе Србије; Примењена климатска истраживања за потребе привреде, здравства и туризма; Израда метеоролошких годишњака, билтена, климатских прегледа и информација; Израда климатских подлога и мишљења за потребе правних и физичких лица; Израда биометеоролошких прогноза; Ажурирање и одржавање базе метеоролошких података...

Агрометеорологија

View Source Logo
Оперативни и истраживачки послови везани за примену метеоролошких података и знања у пољопривреди. Праћење и процена могућих утицаја текућих и очекиваних временских прилика на раст, развиће и стање усева, обављање радова у пољу и друге аспекте пољопривредне производње. Спровођење агроклиматских истраживања и других видова примењених истраживања у области агрометеорологије, којима се обезбеђују основе за дугорочно планирање у пољопривреди.

Метеоролошко бдење

View Source Logo
Делатности у оквиру двадесетчетворочасовног рада су: краткорочна и дугорочна прогноза времена, ране најаве и упозорења на наилазак опасних временских појава, обезбеђивање ваздушне пловидбе, израда нумеричких прогноза.

Нумеричка прогноза времена

View Source Logo
Странице које ажурира Нумеричка прогноза времена (у оквиру линкова Актуелни подаци и Прогнозе) садрже продукте Ета нумеричког модела који су приказани на стандардним атмосферским нивоима од 1000 хПа до 100 хПа (геопотенцијал, температура ваздуха, падавине, ветар...).

Промена климе - IPCC

View Source Logo
Увиђајући значај проблема потенцијалних промена климе, Светска метеоролошка организација (СМО) и Програм Уједињених нација за животну средину (УНЕП), су 1988. године основали Међувладин панел за промену климе (Интерговернментал Панел он Цлимате Цханге ИПЦЦ), чије је седиште у Женеви, Швајцарска. Секретаријат ИПЦЦ је смештен у згради СМО у Женеви.

Анализе временских непогода

View Source Logo
Анализе занимљивих метеоролошких ситуација у Србији

Хидрологија

Стандардне активности Сектора за хидрологију су: извршава послове успостављања и одржавања мреже хидролошких станица за праћење стања површинских вода и подземних вода прве - фреатске издани; врши хидрометријска мерења и осматрања квантитативних показатеља стања површинских и подземних вода као и узимање, припрему и достављање узорака за потребе праћења квалитета површинских и подземних вода прве издани; врши обраду, архивирање и чување података о стању површинских и подземних вода ; анализира и утврђује стања површинских и подземних вода; успоставља, одржава и унапређује хидролошки информациони систем за прикупљање и обраду података у реалном времену за потребе одбране од поплава, пловидбе и управљања водопривредним и хидроенергетским системима; припрема и доставља хидролошке информације, прогнозе и упозорења за потребе одбране од поплава, пловидбе и за потребе међународне сарадње; публикује обрађене податке у виду годишњака површинских и подземних вода; даје мишљења у поступку издавања водопривредних услова за објекте који утичу на воде или воде утичу на њих; извршава стручне услуге.
View Source Logo

Мрежа станица површинских и подземних вода

View Source Logo
МПриказ организационе шеме управљања мрежом хидролошких станица и сливова већих река, распоред хидролошких станица за праћење карактеристика режима површинских и подземних вода. Основни технички подаци и програми који се реализују на хидролошким станицама.

Хидролошке прогнозе

View Source Logo
Картографски приказ мреже извештајних хидролошких станица, актуелни дневни и годишњи подаци, прогнозе водостаја за 2 до 4 дана, карактеристичне вредности водостаја, протицаја и температура воде за извештајне станице на Дунаву, Тиси, Сави и Морави. Информација о делатности службе за прогнозу вода.

Хидролошке анализе

View Source Logo
Праћење стања и режима површинских вода на територији Србије; анализа и обрада елемената биланса вода; обрада и контрола хидролошких параметара; вођење архиве и базе хидролошких података површинских и подземних вода; припрема и издавање хидролошких података; израда хидролошких анализа, елабората и студија; израда хидролошких основа за поједине сливове, подручја и целу територију Србије и приказ генерализованих информација у форми карти, регионалних зависности и сл.; изучавање просторне и временске расподеле хидролошких величина са циљем проучавања водних ресурса; израда, одржавање и ажурирање катастра физичко-географских и хидролошких карактеристика сливова; издавање стручних мишљења; издавање хидрометеоролошких услова.

Почетна
      
View Source Logo

Проф. др Југослав Николић високо образовање стекао је из научне области физичке науке – студијски програм Метеорологија, на некадашњем Природно-математичком – садашњем Физичком факултету Универзитета у Београду. Академски назив магистра наука и научни степен доктора наука стекао је, уз рад у струци, на Универзитету у Београду, Катедра за хидрогеологију РГФ. Професор Николић има стечено наставно звање "редовни професор" и научно звање "виши научни сарадник". Поседује вишегодишње радно искуство на високостручним пословима у Републичком хидрометеоролошком заводу (РХМЗ) и постигнуте резултате у проучавању, интегралном сагледавању и обједињеном решавању проблема фундаменталних са аспекта метеорологије - физике атмосфере, заштите животне средине, примена у енергетици, водопривреди и пољопривреди. Кроз стручне и научне радове, пројекте и монографије дао је оригиналне стручне и научне доприносе и утицао на развој науке, научне мисли и развој струке. Научно ангажовање професора Николића односи се на Српску академију наука и уметности (САНУ) и повремена предавања на докторским студијама одговарајућих Факултета. Члан је научног већа Географског института "Јован Цвијић" САНУ и именован је, по Одлуци Извршног одбора САНУ, за члана Међуодељенског одбора за динамику климатског система Земље и дело Милутина Миланковића. Добитник је награде Привредне коморе Београда за најбољи научни рад од посебног значаја за примене у привреди и струци.


Проф. др Југослав Николић је стални представник Републике Србије у Светској метеоролошкој организацији (WМО), Европској организацији за експлоатацију метеоролошких сателита (EUMETSAT) и Европском центру за средњорочну прогнозу времена (ECMWF). Непосредно се ангажовао да Република Србија постане пуноправни члан ЕЦМWФ-а од 01. јануара 2015. године и улаже напоре да РХМЗ има активан статус и у другим међународним асоцијацијама.


Област професионалног интереса професора Николића односи се на геонауке – метеорологију, хидрологију, хидрогеологију и примене у заштити животне средине, енергетици (обновљиви извори енергије), агрометеорологији, изучавању климе (климатски ресурси и климатске промене), вештачком утицају на време (одбрана од града, управљање сушним епизодама – стимулација падавина) и комплексном истраживању и изради нумеричког модела евапотранспирације од стратешког значаја за бројне практичне примене: у водопривреди (анализа водног биланса, планирање и контрола водних ресурса, наводњавање/одводњавање терена, пројектовање хидрограђевинских радова и објеката, изградња заштитних објеката од поплава, израда водопривредних основа сливних подручја, израда хидролошких прогноза и сл.), у заштити животне средине, у пољопривреди (пројекти из области мелиорација), у планирању у електропривреди, путној привреди, агрометеорологији и другим привредним гранама, у изради прогноза времена, изради климатолошких студија и другим бројним применама у метеоролошкој, хидролошкој, хидрогеолошкој и пољопривредној пракси, као и заштити животне средине.


Решењем Владе Републике Србије постављен је на положај директора РХМЗ-а по конкурсу за попуњавање овог положаја. Одлукама Владе именован је за члана Републичког штаба за ванредне ситуације, члана Националног савета за климатске промене, члана Савета националне инфраструктуре геопросторних података и представника РХМЗ-а у Преговарачкој групи за животну средину - ПГ 27.


У својој вишегодишњој пракси радио је, поред осталог, као синоптичар у прогнози времена РХМЗ-а, синоптичар у ваздухопловству, руководилац Радарских центара РХМЗ-а, руководилац Сектора за метеорологију РХМЗ-а, руководилац службе за аеролошка мерења РХМЗ-а, као и на радном месту за стратегије, програме и пројекте из области метеорологије и климатских промена – Сектор за развој, програме и пројекте Европске Уније. У свом научном раду, кроз интердисциплинарни приступ, дао је бројне практичне доприносе. Допринос одрживом развоју дао је кроз израду стратегије просторног развоја Републике Србије 2009 - 2013 - 2020 у делу утицаја атмосферских природних непогода.


Међу првима је учествовао у истраживању активности природних радиоактивних гасова радона и торона одговарајућим пасивним дискриминативним нуклеарним траг детекторима у ваздушном стубу у земљишту. Повезивање геолошких и хидро-метеоролошких/климатолошких карактеристика појединих области са интензитетом природне радиоактивности у њима представља оригиналан научни допринос за израду одговарајућих мапа ризика. Осим наведеног, дао је значајан допринос анализи временских стања, истраживању озона, одређивању глобалног зрачења, као и доприносе из области хидрологије/хидрохемије. Међу научним радовима, поред осталог, професор Николић је објавио три научне монографије и више радова у међународним часописима са СЦИ листе (Сциенце Цитатион Индеx листа), као и зборницима међународних конференција. Аутор је двеју истакнутих монографија националног и ширег значаја, које је објавио Институт САНУ "Јован Цвијић", чију промоцију је организовала Српска академија наука и уметности 05. фебруара 2011. године, а којој су присуствовали бројни академици, представници факултета, научних института и Републичког хидрометеоролошког завода. У скоријем периоду објавио је 12 радова из категорије М20 (радови објављени у међународним, истакнутим међународним и врхунским међународним часописима), 6 радова из категорије М51 (радови објављени у водећим часописима националног значаја) и преко 40 радова из категорије М33 (сопштења са међународних скупова штампана у целини).


Резултати научног и стручног рада, поред осталог, нашли су практичне примене у усаглашавању праћења карактеристика атмосфере, хидросфере и литосфере, кроз усаглашено организовање метеоролошког, хидролошког и хидрогеолошког мониторинга у РХМЗ-у, а што такође представља значајан допринос струци.


Проф. др Југослав Николић руководио је, или учествовао у изради, бројних научних пројеката. Члан је Уређивачког одбора научног часописа "Зборник радова" Института „Јован Цвијић“ САНУ. Релевантно искуство, научна и наставна активност, праћење светских истраживачких процеса, чланство у угледним стручним и научним асоцијацијама, дају му компетентност у струци и науци и потврђују његов статус креативног стручњака од ауторитета, који је својим досадашњим радом битно унапредио конвенционалне стручне и научне моделе.

Почетна
      

Сателитске слике


Инфрацрвена и композитна сателитска слика Србије. Слика се ажурира сваког сата.

Почетна
      


Месечна прогноза

Напомена:
Месечна прогноза времена израђује се 1. и 15. у месецу. Ова прогноза је оријентациона и пожељно је користити је уз прогнозу за 5 дана унапред.

Београд - прогноза за 30дана:

View Source Logo
View Source Logo

Нови Сад - прогноза за 30дана:

View Source Logo
View Source Logo

Ниш - прогноза за 30дана:

View Source Logo
View Source Logo

Крагујевац - прогноза за 30дана:

View Source Logo
View Source Logo

Златибор - прогноза за 30дана:

View Source Logo
View Source Logo

Копаоник - прогноза за 30дана:

View Source Logo
View Source Logo
Почетна
      


Сезонска прогноза времена

Сезонска прогноза времена ажурира се једном месечно. Израђује се у облику текстуалног билтена и графика за 7 месеци унапред. Она садржи информације о прогнози одступања средње месечне минималне и максималне температуре ваздуха као и средње месечне количина падавина.

Мин. и макс. температуре:

View Source Logo

График прогнозиране средње вредности minimalne i максималне температуре ваздуха у ºC за Београд по месецима.

Сред. месечна количина падавина:

View Source Logo

График прогнозе за средњу месечну количину падавина у мм за Београд.

Почетна
      

МЕЂУНАРОДНА САРАДНЈА


СВЕТСКА МЕТЕОРОЛОШКА ОРГАНИЗАЦИЈА www.wmo.ch


Основ међународних активности је сарадња са Светском метеоролошком организацијом.
ОД МАЈА 2013. ГОДИНЕ ДИРЕКТОР РХМЗ, ПРОФ. ДР ЈУГОСЛАВ НИКОЛИЋ, ЈЕ СТАЛНИ ПРЕДСТАВНИК СРБИЈЕ ПРИ СВЕТСКОЈ МЕТЕОРОЛОШКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ.


КОМИСИЈЕ СВЕТСКЕ МЕТЕОРОЛОШКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У КОЈИМА УЧЕСТВУЈЕМО:


- Основни системи
- Инструменти и методе осматрања
- Климатологија
- Атмосферске науке
- Ваздухопловна метеорологија
- Поморска метеорологија
- Агрометеорологија
- Хидрологија


ПРОГРАМИ И ПРОЈЕКТИ СВЕТСКЕ МЕТЕОРОЛОШКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У КОЈИМА УЧЕСТВУЈЕМО:


- Светско метеоролошко бдење
- Светски климатски систем
- Програм истраживања атмосфере
   и животне средине
- Програм примењене    метеорологије
- Програм техничке сарадње
- Програм обуке и образовања
- Регионални и билатерални    програми


САРАДНЈА СА МЕЂУНАРОДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА:


- ЕУМЕТСАТ www.eumetsat.de
Као придружени члан "ЕВРОПСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ЕКСПЛОАТАЦИЈУ МЕТЕОРОЛОШКИХ САТЕЛИТА - ЕУМЕТСАТ" имамо приступ:

- Сателитским снимцима у
  реалном времену
- Учешће у више истраживачких
   програма
- Школовању наших стручњака
- Могућност конкурисања
  на радна места

Европски центар за средњорочну прогнозу времена www.ecmwf.int Као придружени члан "ЕВРОПСКОГ ЦЕНТРА ЗА СРЕДЊОРОЧНУ ПРОГНОЗУ ВРЕМЕНА" добијамо:

- Приступ свим аналитичким
  и прогностичким продуктима    центра
- Приступ прогнозама до десет
  дана, сезонским прогнозама
- Учешћу наших стучњака на
   курсевима
- Могућност конкурисања на
   радна места у Центру

Почетна
      

Дан Републичког хидрометеоролошког завода:


Информација за јавност поводом Дана Републичког хидрометеоролошког завода 27. септембра.

Сваке године Републички хидрометеоролошки завод 27. септембра обележава свој дан. Зашто баш тај дан?

У историји српске метеорологије забележени су многи значајни догађаји од којих су неки били прекретница у развоју метеоролошке теорије и праксе. Један од најважнијих је оснивање мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији. Одлуком Краљевско-српског Министарства просвете и црквених послова, 26. марта 1887. године основана је “Провизорна опсерваторија” у Београду што се може сматрати претечом метеоролошке службе. На темељима мреже осматрања потекла је и затим се развијала савремена хидрометеоролошка служба Србије.

"Увиђајући важност и корисност од метеоролошких посматрања и испитивања", Министарство просвете и црквених послова Краљевине Србије, 15. септембра (односно 27. по новом календару) 1888. године, одлучује се и решава да оснује мрежу метеоролошких станица у Краљевини Србији. Тог датума је званично основана Национална метеоролошка служба Србије.

Почетна
      

Историјски преглед


По образложеном захтеву проф. Милана Недељковића, Министар просвете и црквених дела Др Владан Ђорђевић је о Крстовдану ( 27 септембра по новом календару) 1888.године донео Уредбу о оснивању јединствене мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији. Тада је и оснивана државна метеоролошка служба у Србији.

Редовна метеоролошка мерења започета су знатно раније. Професор Лицеја Г. Владимир Јакшић је 1 јануара 1848 године у Београду на свом имању на Сењаку почео редовна мерења температуре, влажности, падавина, ветра и ваздушног притиска.

Године 1856 у 20 градова тадашње Србије почела је са радом добро организована мрежа метеоролошких станица, а 1857. било их је 27, што је у то доба представљало најгушћу мрежу у тадашњој Европи. Из тог времена проф. Јакшић је оставио драгоцене податке о колебању водостаја на Сави.

Опсерваторија у Београду, основана је 26 марта 1887 године, и под руководством проф. М.Недељковића постаје централна установа за прикупљање података из целе Србије.

У августу 1902 године почела је међународна размена шифрованих података и израда прве прогнозе времена. Извештаји о времену и временске прогнозе су се већ од 1912 године објављивале у листу Политика.

Значајан развој метеорологије у Србији настао је доласком академика Павла Вујевића за управника Београдске опсерваторије почетком двадесетог века. У исто време почиње са радом у области климатологије и академик Милутин Миланковић, један од најпризнатијих научника у свету 20 века. Својм радовима из соларне климе дефинише теорију ледених доба.

За време Првог светског рата, од 1916 до 1918 године, Београдска опсерваторија, па и читава метеоролошка Служба Краљевине Србије, је под немачком окупационом командом. Опсерваторијом је руководио познати професор метеорологије из Беча В. Конрад. Захваљујући њему служба је била очувана.

У приоду од 1918 до 1941 године, метеоролошка служба Србије, као део метеоролошке службе Краљевине Југославије, била је задужена за рад и мреже метеоролошких станица у Македонији, Црној Гори и делу Далмације. У то време су формиране и метеоролошке станице на ослобођеном Косову и Метохији. Метеоролошка Опсерваторија у Београду постаје сабирни центар за целу Краљевину Југославију

Метеоролошка служба Краљевине Југославије постаје члан Међународне метеоролошке организације - ИМО,(основане, Брисел 1853 и Беч 1873.године), као претече садашње Светске меторолошке организације, WМО. Наш дугогодишњи представник је био академик Милутин Миланковић.

Оснивањем Хидрографског одсека, при Генералној дирекцији вода 1922 године, обједињује се хидролошка служба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и ово се сматра почетком организоване хидролошке службе. Прве водомерне станице су постављене на Сави код Београда 1920, и Дунаву код Смедерева. Прва хидрометријска мерења на водотоцима у Србији су почела да се раде 1923 године. Одмах почиње да функционише и служба извештавања о водостању на рекама у циљу прогнозирања могућих поплава. На захтев Међународне Дунавске Комисије, 1922 године, почиње извештавање за реку Дунав.

У току Другог светског рата многе метеоролошке и хидролошке станице су престале са радом, сем Метеоролошке Опсерваторије Београд.

Седмог јануара 1947 године Уредбом Владе ФНРЈ основан је Савезни хидрометеоролошки завод,(СХМЗ) чиме је обједињена хидрометеоролошку службу на територији целе земље.На позив организатора, представници СХМЗ-а су 22 септембра 1947 године у Вашингтону потписали Конвенцију о оснивању Светске метеоролошке организације (WМО). Конвенција је ступила на снагу 23. марта 1950 године. Наша метеоролошка служба била једна од 45 светских метеоролошких служби, које су оснивачи WМО-а. Тако је настављен континуитет припадности службе матици светских служби, преко Међународне метеоролошке организације ИМО, (па до WМО-а.

Новонастале државе из претходне Југославије, отцепљењем ( од 1991.год.) и стицањем независности, постале су нове чланице WМО-а. Метеоролошка служба СРЈ-а, Државне заједнице Србије и Црне Горе, а сада Републике Србије је наследник оснивачких права WМО-а. Никада нашој служби нису увођене санкције, нити искључења из рада појединих тела од стране WМО, и поред тога што је било економских санкција СРЈ од стране УН.

За време НАТО агресије, 1999.год., у бомбардовању су оштећени или потпуно уништени инструменти и поједини објекти наше службе. WМО је у фебруару 2000.године затражио од својих чланица да се помогне нашој служби, из разлога штета насталих ратним дејствима. Помоћ је, након извештаја експерата WМО-а, успостављена, преко ВЦП програма. До сада је достављена помоћ метеоролошке службе Кине и Јапана.

За време доласка међународних снага на Косово потпуно су уништене све метеоролошке и хидролошке станице. Простор Косова и Метохије већ пет година представља ''црну рупу'' на метеоролошкој карти Европе.

Након престанка са радом СХМЗ-а, априла 2003.год.Републички хидрометеоролошки завод Србије, као правни наследник, преузео је све његове обавезе, нарочито у погледу међународне сарадње.

Почетна
      

Телефонски именик


Директор РХМЗ


Проф. др Југослав Николић, дипл. мет.
Телефон: 011 3050 - 923

Телефакс: 011 3050 - 847

E-mail: office@hidmet.gov.rs


• Међународна сарадња

Телефон: 011 3050 - 864

E-mail: rhms.intdep@hidmet.gov.rs


• Односи са јавношћу

Телефон: 011 3050 - 851

E-mail: rhms.intdep@hidmet.gov.rs


• Пројекти ЕУ

Телефон: 011 3050 - 828

E-mail: zoran.krajinovic@hidmet.gov.rs

Сектор за метеоролошке и хидролошке прогнозе, најаве и упозорења

Сектор за метеоролошке и хидролошке прогнозе, најаве и упозорења
• Центар за хидрометеоролошки систем ране најаве и упозорења

Телефон: 011 3050-992

Телефон: 011 3050-832

E-mail: nedeljko.todorovic@hidmet.gov.rs

• Прогноза времена

Телефон: 011 2545-595

Телефон: 011 2542-184

E-mail: prognoza@hidmet.gov.rs

• Прогноза вода

Телефон: 011 3050-904

Телефакс: 011 2542-746

E-mail: srhydra@hidmet.gov.rs

Сектор за метеоролошки осматрачки систем

Сектор за метеоролошки осматрачки систем
Помоћник директора: Горан Михајловић

Телефон: 011 3050 - 860

E-mail: goran.mihajlovic@hidmet.gov.rs

• Mрежа метеоролошких станица

Телефон: 011 3050-993

E-mail: zoran.vucinic@hidmet.gov.rs

• Meтеоролошка лабораторија

Телефон: 011 3050-826

Телефакс: 011 3050-906

E-mail: meteolab@hidmet.gov.rs

Сектор за хидролошки осматрачки систем и анализе

Сектор за хидролошки осматрачки систем и анализе
• Мрежа хидролошких станица

Телефон: 011 3050-836

E-mail: bojan.palmar@hidmet.gov.rs

• Хидролошке анализе

Телефон: 011 3050-841

E-mail: samir.catovic@hidmet.gov.rs

• Подземне воде

Телефон: 011 3050-876

E-mail: ivica.nikolic@hidmet.gov.rs

Сектор Националног центра за климатске промене, развој климатских модела и оцену ризика елементарних непогода

Сектор Националног центра за климатске промене, развој климатских модела и оцену ризика елементарних непогода
• Климатолошки подаци

Телефон: 011 3050-852

E-mail: klima@hidmet.gov.rs

• Агрометеорологија и примењена климатологија

Телефон: 011 3050-856

E-mail: agromet@hidmet.gov.rs

Центар за одбрану од града

Центар за одбрану од града
• Одбрана од града

Телефон: 011 3050-890

Телефон: 011 3050-867

Телефакс: 011 2543-390

E-mail: zoran.babic@hidmet.gov.rs